Iako su prvi simptomi ove bolesti u pojedinim oblicima primećeni još davne 1883 godine, konačna determinacija ove bolesti koja je zajednička za ljude i životinje je završena tek 1982 godine kada je Vili Burgdofer izolovao spirohetu uzročnika, koja je u njegovu čast nazvana Borrelia burgdorferi.

 Bolest koju često nazivaju i “Veliki imitator” zbog činjenice da daje različite siptome na više organskih sistema, imitirajući druge bolesti kod ljudi, uglavnom vezuju za endemska područja, pre svega severne delove SAD i Evrope.  Ako se uzme u obzir da se bolest veoma teško otkriva, čak i laboratorijskim analizama, vrlo je moguće da je bolest mnogo šire rasprotranjena i da je u većoj meri zastupljena i kod nas a da toga još nismo svesni.  Činjenica je da je laboratorijska dijagnostika kod životinja u Srbiji veoma slabo razvijena, i da je prijavljivanje ove bolesti kod životinja svedeno praktično na nulu.

Ovome u prilog ide činjenica da su i za naše pojmove skupi testovi  ELISA i imunoelektroforeza proteina  dosta nepouzdani kod otkrivanja uzročnika ove bolesti  iz više razloga, ali najčešće zbog ukrštenih reakcija sa nekim virusima. Za sada najprecizniji PCR test daje najmanje lažno pozitivnih reakcija, ali zato često daje lažno negativni rezultat.

 Zbog svega gore navedenog, a i teških posledica koje bolest ostavlja na ljudski organizam, Evropa već duže vreme vrši praćenje ove bolesti kod ljudi, što se može pratiti na eurosurveillance sajtu (http://www.eurosurveillance.org/ew/2006/060622.asp) gde možete pročitati detalje trenda.

 Ukratko o bolesti

  Borelioza je zajednička bolest ljudi i životinja koju uzrokuje Borrelia burgdorferi, a prenose je krpelji iz roda Ixodes. Mali sisari, a naročito glodari, igraju veliku ulogu kao rezervoari uzročnika, mada to mogu biti i psi. Rizik za infekciju je najveći od proleća do jeseni, shodno vremenu javljanja prenosioca, ali uočavanje siptoma može da se javi i dosta kasnije. Kod domaćih životinja se javljaju brojni simptomi poput oticanja limfnih čvorova, neuroloških, srčanih i bubrežnih abnormalnosti.  Kod pasa, oko 90% se kao prvi simptom uočava šepanje i bol u nozi, i to često samo u jednoj. Ovo prati i oticanje pripadajućeg limfnog čvora, groznica, anoreksija, letargija... Po učestalosti, bubrežna borelioza dolazi na drugo mesto i generalno gledajući, smrtonosna je za pse. Karakterišu je uremija, hiperfosfatemija, neuropatija i ascites. Ascites sa bradikardijom je tipičan znak redje, kardijačne forme. Neurološku formu karakteriše facijalna paraliza i "izgubljenost" životinje. Postavljanje dijagnoze se bazira na istoriji, kliničkim znacima, eliminaciji drugih dijagnoza, laboratorijskih podataka, epidemiološke situacije i odgovora na terapiju.

 Terapija se svodi na eliminaciju uzročnika i lečenju pratećih simptoma i indikovana je u svim slučajevima. U veterinarskoj praksi je indikovana upotreba tetraciklina i makrolidnih antibiotika, a mogu se upotrebiti i lekovi koji se upotrebljavaju kod ljudi,poput amoksicilina. Kortikosteroidi se ne upotrebljavaju jer mogu dovesti do remisije bolesti. Terapija se obično sprovodi dve nedelje, mada naizgled izlečeni psi mogu još dugo ostati u latentnoj infekciji.

 Veliku ulogu u sprečavanju pojave ove bolesti  ima sistematska kontrola prenosioca i rezervoara bolesti, kao i pojedinačni tretman krpelja kod pasa u vidu preventivnih ogrlica, pasta za utrljavanje i slično. Vakcinacija se retko sprovodi s obzirom na malu učestalost pojavljivanja, i uglavnom se sprovodi u do sada otkrivenim i determinisanim enzootskim područjima.